Svaki početak mi je težak, svaki novi tekst zahteva novi početak, različit od onog predhodnog. A ja sada počinjem novo poglavlje u mom životu...

           Ljudi prodju kroz život, i ne znajući šta je to život u stvari... A da li neko uopšte zna šta je život? 

         Neki kažu, izlasci do zore, opijanje, opušteno samo, ne brini ni za šta... Drugi pak nikako ne žele da rade to, kažu, treba učiti, učiti i samo učiti... Treći bi rekli da treba voleti, a četvrti kažu nikako, jer to što ćeš da voliš može samo da te povredi... Neki tamo će reći proputuj svet, a sledeći osnuj porodicu, misli na budućnost, ili ne jos bolje, živi za danas... I koga da slušaš? Ja milsim da bi trebali sve njih da slušate, i ono najvažnije, da ih čujete, jer je velika razlika izmedju toga da li nekog slušaš ili cuješ... Primetio sam to na svojoj koži... U svakom slučaju, treba sve njih čuti, proći sve to, i onda shvatiti šta je u stvari život... Mnogi ljudi u našoj zemlji prebrzo odrastu, i, šta mislite da li oni znaju šta je život kad ni za svoju decu nemaju vremena jer rade, rade i samo rade. A za šta rade? Ni sami ne znaju... Ne dajte da se i vama to desi, razmislite šta stvarno želite, i uživajte u životu punim plućima, stvorite sebi život kakav vi želite, ne dajte da ga drugi kroje, jer vi znate šta želite i kako, i to ne može niko da vam oduzme. Moj život moja stvar, što bi rekli...